Ко има право на инвалидску пензију и како је може остварити?
.jpg)
Према дефиницији, односно члану 21. Закона о ПИО, инвалидност постоји када код осигураника настане потпуни губитак радне способности, односно кад код професионалног војног лица настане потпуни губитак способности за професионалну војну службу, због промена у здравственом стању проузрокованих повредом на раду, професионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу, које се не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом.
Поред старосне и породичне пензије, у нашој земљи постоји и право на инвалидску пензију. Сви који испуњавају услове за превремену, инвалидску пензију постају осигураници државе, а сама инвалидност може да настане као последица болести, повреде ван рада, повреде на раду и професионалне болести. У наставку текста прочитајте шта је инвалидска пензија и који здравствени проблеми је узрокују.
Ко остварује право на инвалидску пензију?
Према информацијама Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, право на инвалидску пензију може да се оствари у ситуацијама када се утврди потпуни губитак радне способности до година живота потребних за остваривање права на старосну пензију, а ако је:
1. узрок инвалидности повреда на раду или професионално обољење, без обзира на дужину стажа;
2. ако је инвалидност последица болести или повреде ван посла, у ком случају је потребно најмање пет година радног стажа како би се стекло право на инвалидску пензију.
Постоје и изузеци приликом права на остваривање инвалидске пензије, а то су особе код којих је инвалидност настала пре 30. године живота. За особе до 20 година, инвалидска пензија захтева најмање једну година стажа осигурања. За млађе од 25 година, потребно је да особа има макар две године стажа осигурања, док је за особе до 30 година старости неопходно три године стажа осигурања.
Услови за инвалидску пензију – ригорозна пракса Републике Србије
Услови за инвалидску пензију који морају бити испуњени како би лице стекло право на инвалидску пензију јесу – постојање инвалидности и постојање стажа осигурања. Због негативне праксе која је у нашој земљи била на снази до 2003. године, услови за инвалидску пензију су постали ригорознији, како би се смањиле злоупотребе приликом додељивања пензија.
Због промена Закона, данас је инвалидску пензију могуће добити само уколико осигураник остане без било какве могућности да обавља било који посао, а не само онај посао који је до повреде или болести обављао. То значи да услови за инвалидску пензију обухватају само оне особе које су стопроцентно неспособне.
Према Закону, у тренутку када осигураник добије инвалидску пензију, он је дужан да у сваке три године буде подвргнут контролним прегледима, како би се установиле могуће промене. Изузетак од овог правила су особе старије од 58 година, као и они чије дијагнозе указују да се радна способност неће или не може променити, а које захтевају кућну негу. Исплата пензије се обуставља уколико се лице не одазове позиву или неоправдано изостане са обавезне контроле.
Болести за инвалидску пензију – повреде на раду које узрокују пензију
Услови за инвалидску пензију укључују повреду на раду и професионалне болести, које спадају у инвалидност, односно потпуно одсуство радне способности. Таква лица захтевају кућну негу болесника и квалификују се за добијање инвалидске пензије. Болести за инвалидску пензију, односно повреде на раду укључују:
1. повреду осигураника проузроковану непосредним и краткотрајним механичким, физичким или хемијским дејством, наглим променама положаја тела или другим променама физиолошког стања организма, која се догодила у просторној, временској и узрочној вези са обављањем посла по основу кога је осигуран;
2. повреду коју осигураник претрпи на редовном путу од стана до места рада и обрнуто, као и на путу предузетом ради извршавања службених послова и на путу предузетом ради ступања на рад;
3. обољење осигураника које је настало непосредно или као искључива последица неког несрећног случаја или више силе за време обављања посла по основу кога је осигураник осигуран;
4. повреду коју осигураник претрпи у вези са коришћењем права на здравствену заштиту по основу повреде на раду и професионалне болести;
5. повреда коју осигураник претрпи учествујући у акцијама спасавања или одбране од елементарне непогоде, у војној вежби, на радном кампу или такмичењу.
Поред тога, инвалидска пензија болести категорише и као професионалне. Професионалне болести су такође утврђене Законом (члан 24.), а односе се на болести настале у току осигурања, проузроковање дужим непосредним утицајем процеса и услова рада на радним местима, односно пословима које је осигураник обављао.
Професионална болест по Закону о пензијском и инвалидском осигурању
Професионалне болести, радна места, односно послови на којима се те болести појављују и услови под којима се сматрају професионалним болестима, у наведеном смислу, утврђују министар надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања и министар надлежан за послове здравља, на предлог Фонда ПиО. У складу са наведеним законским основом донет је Правилник о утврђивању професионалних болести. Овим правилником утврђују се професионалне болести, радна места, односно послови на којима се те болести појављују и услови под којима се сматрају професионалним болестима. Посебним правилником уређује се рад органа вештачења РФПиО (комисије), који између осталог утврђује постојање професионалне болести.
Поступак остваривања права на инвалидску пензију
Када је у питању инвалидска пензија услови за добијање државне помоћи захтевају праћење одређеног поступка утврђеног прописима и регулисаног законом. Сам поступак за остваривање права се покреће на захтев осигураника и потребно је да се испуне законске норме.
Када је у питању инвалидска пензија болести због које осигураник подноси захтев подлежу процени органа вештачења који својим налазом, мишљењем и оценом, у складу са Правилником о образовању и начину рада органа вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидно осигурање. Када је у питању инвалидска пензија услови прописују да се она исплаћује до дана престанка осигурања.
Када је у питању инвалидска пензија дијагноза може да се утврди и након престанка осигурања, односно да инвалидност постоји и пре подношења захтева. У том случају, пензија се исплаћује од дана настанка инвалидности, али највише за шест месеци од дана подношења захтева.
Поступак утврђивања инвалидности по основу професионалне болести
Процедура је укратко следећа: осигураник подноси захтев филијали РФПиО да се утврди инвалидност на основу професионалног обољења. Приликом вештачења користи се медицинска документација здравствених установа. Медицинска документација која се подноси уз предлог за утврђивање инвалидности обухвата: – отпусне листе; – специјалистичке налазе; – дијагностичке тестове; – лабораторијске налазе. Медицинска документација подноси се у оригиналу или овереној фотокопији.
За вештачење медицинских чињеница чији је узрок професионална болест, поред наведене медицинске документације, прилаже се и експертиза Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ – Београд, Завода за здравствену заштиту радника Нови Сад, Завода за здравствену заштиту радника Ниш, односно Института за медицину рада Војномедицинске академије, израђена у складу са актом о утврђивању професионалних болести.
Захтев за остваривање инвалидске пензије – папирологија
Поред самог захтева за остваривање инвалидске пензије, о којем је већ било речи, прилком подношења пријаве, потребно је приложити и следећа документа за остваривање инвалидске пензије, односно права на исту:
· Образац бр. 1. издат од стране изабраног лекара, са оригиналном медицинском документацијом (специјалистички налази, снимци, отпусне листе и др);
· Потврду о радном месту са описом послова које осигураник обавља у моменту подношења захтева;
· Пријаву о повреди на раду, уколико је осигураник претрпео повреду на раду;
· Доказ о регулисаном војном року (фотокопију војне књижице или уверење војног одсека);
· Доказ о коришћењу права, односно евиденцији код Националне службе за запошљавање;
· Фотокопију личне карте или уверење о пребивалишту (доказ којим се потврђује идентитет;
· Фотокопију здравствене књижице;
· Доказе о стажу осигурања навршеном у Републици Србији – закључена радна књижица, уверење о бенефицираном стажу, друге јавне исправе о стажу (решења, уверења, потврде и слично) у оригиналу или овереној фотокопији;
· Уверење о обављању самосталне делатности које издаје надлежни орган општине, односно одговарајуће удружење или савез (за период до 31. децембра 2005. године), односно решење Агенције за привредне регистре (за период од 01. јануара 2006. године.)
· Уверење Пореске управе о плаћеном доприносу за пензијско и инвалидско осигурање (са исказаним основицама доприноса и износом уплаћеног доприноса) за период обављања самосталне делатности. Ово уверење није потребно за самосталне уметнике, филмске раднике и спортисте до 31. децембра 2002. године, а за свештенике и верске службенике до 31. августа 2004. године);
· Уверење Пореске управе о плаћеном доприносу за пензијско и инвалидско осигурање (са исказаним основицама доприноса и износом уплаћеног доприноса) издато за период обављања пољопривредне делатности;
· Доказ о стажу у иностранству.
Право на инвалидско осигурање је регулисано Законом, постоје утврђени услови које осигураник треба да испуњава, а ту су је и детаљан поступак који се тиче остваривања права на инвалидску пензију. Уз контролне прегледе и ригорознији приступ приликом издавања ових пензија, постављен је и нормативни оквир којег се треба придржавати.
Осигураник код кога је наступио ризик инвалидности и који је по том основу остварио право на инвалидску пензију не може стећи право на старосну пензију по наступању ризика старости, као што ни осигураник код кога је ризик старости наступио пре ризика инвалидности не може да стекне право на инвалидску пензију, јер је за стицање права на инвалидску пензију услов да је губитак радне способности настао пре навршења година живота прописаних за стицање права на старосну пензију
(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, бр. 120-01-00067/2020-07 од 6.10.2020. године)
„Законом о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС“, бр. 34/2003, 64/2004 – одлука УСРС, 84/2004 – др. закон, 85/2005, 101/2005 – др. закон, 63/2006 – одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 – одлука УС и 86/2019 – даље: Закон) прописана су права која се по основу обавезног пензијског и инвалидског осигурања могу стицати и остваривати, као и случајеви, односно ризици по основу којих се та права стичу и остварују. У складу са чланом 18. Закона права из пензијског и инвалидског осигурања, јесу:
1) за случај старости:
(1) право на старосну пензију,
(2) право на превремену старосну пензију;
2) за случај инвалидности – право на инвалидску пензију;
3) за случај смрти:
(1) право на породичну пензију.
Права из пензијског и инвалидског осигурања су лична права и за покретање поступка за њихово остваривање потребан је захтев осигураника. Наиме, осигураник који је испунио услове за стицање неког права из пензијског и инвалидског осигурања слободно располаже тим правом и од њега самог зависи када ће поднети захтев за његово остваривање. Дакле, осигураник који је стекао услове за стицање права на пензију није обавезан да то право и користи, већ има право да сам одлучи да ли ће и када да поднесе захтев за остваривање тог права.
Право на старосну пензију осигураник стиче навршењем одређених година живота и стажа осигурања и њиме се обезбеђује материјална сигурност у случају наступања ризика старости.
Наведено значи да се кориснику породичне пензије који, својство осигураника стекне по основу обављања привремених и повремених послова као радом ван радног односа и који, с обзиром на карактер тих послова, по основу њиховог обављања оствари уговорену накнаду која се не сматра зарадом, неће обуставити исплата пензије, уколико је остварио уговорену накнаду на месечном нивоу у износу нижем од најниже основице у осигурању запослених, важеће у моменту уплате доприноса. Међутим, уколико износ уговорене накнаде пређе поменути износ најниже основице у осигурању запослених, обустава исплате породичне пензије ће се вршити.
Када је у питању ризик инвалидности, Законом је прописано за случај инвалидности, право на инвалидску пензију. Наступањем ризика инвалидности, осигураник који испуњава Законом прописане услове, стиче право на инвалидску пензију. Према члану 21. Закона инвалидност постоји кад код осигураника настане потпуни губитак радне способности, односно кад код професионалног војног лица настане потпуни губитак способности за професионалну војну службу, и када код полицијског службеника настане потпуни губитак радне способности за професионално вршење полицијских послова, због промена у здравственом стању проузрокованих повредом на раду, професионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу, које се не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом. Наведена одредба подразумева да се инвалидност односно потпуна неспособност за рад цени у односу на било који посао, изузев код професионалног војног лица и полицијског службеника, код којих се инвалидност цени у односу на обављање професионалне војне службе, односно професионално вршење полицијских послова.
Наиме, ризик инвалидности, као такав, у систему пензијског и инвалидског осигурања постоји, управо из разлога, што осигураници због утврђене инвалидности, односно потпуног губитка радне способности више не могу да раде. Такође је у циљу заштите ових осигураника, прописан повољнији начин обрачунавања висине пензије кроз додавање стажа сходно члану 69. Закона, при чему се додају године пензијског стажа у односу на дан утврђене инвалидности, и на тај начин се обезбеђује повољнији износ инвалидске пензије у односу на износ који би био утврђен само на основу навршеног стажа осигурања осигураника код кога је утврђена инвалидност.
Имајући у виду различите основе за остваривање права по основу наступања ризика инвалидности у односу на ризик старости, и с тим у вези, другачији статус корисника инвалидске пензије, у односу на корисника старосне пензије, не постоји законски основ да се по наступању једног осигураног случаја, у овом случају инвалидности, и стицања својства корисника права по том основу, узме у обзир накнадно стицање услова по основу ризика старости. Стога, накнадно наступање ризика старости, не може бити разлог, да се у том случају, утврди право на старосну пензију.
Према томе, потпуно је супротно целини прописа о пензијском и инвалидском осигурању да се у једном периоду користи право по основу једног ризика, а затим да се користи право по основу другог ризика. Ово надаље значи да имајући у виду да је код осигураника наступио ризик инвалидности и да је по том основу остварио право на инвалидску пензију, не може стећи право на старосну пензију по наступању ризика старости. Такође указујемо да у супротном случају, када код осигураника ризик старости наступи пре ризика инвалидности, осигураник не може ни да стекне право на инвалидску пензију, јер је чланом 25. Закона прописано да је за стицање права на инвалидску пензију услов да је губитак радне способности настао пре навршења година живота прописаних за стицање права на старосну пензију.“
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
Коментари
Постави коментар