Да ли су извршиоци кривичних дела рационални доносиоци одлука или их воде неконтролисани емоционални и психолошки нагони

 

Увод

Неке особе чине кривична дела јер доживљавају интензивне емоције и верују да би извршење кривичног дела олакшало њихову патњу или их учинило радосним. Неки врше тешка кривична дела због психичких поремећаја који их мотивишу на то. Њихово резоновање може бити искривљено када одлучују да изврше забрањено дело, али у том моменту, они сматрају да се понашају рационално. Поред тога, понекад  преступници разуно доносе одлуке јер са тактом предвиђају своје поступке. Они бирају како могу да изврше кривично дело, када могу да га изврше и зашто то морају да учине.

Постоји неколико теорија које настоје да објасне да ли су кривична дела намерна или су резултат околности које су ван контроле извршиоца; ове идеје објашњавају елементе који доводе до кривичног дела.

 

Теорије у пракси

Класицистичка криминологија (Теорија рационалног избора) се заснива на идеји да појединци чине кривична дела јер нису свесни последица својих дела. Џереми Бентам је био кључна утицајна фигура у класицистичкој криминологији и веровао је да би сазнање о последицама почињења злочина деловало као одвраћање како би се осигурало да га рационални чланови друштва не почине – он је тврдио да је криминал резултат васпитања особе, да су људи рационална бића која траже задовољство избегавајући бол, и да криминалцима недостаје самоконтрола да се уздрже од чињења кривичних дела. Ово се заснива на претпоставци да су људи увек разумни и да могу увек да размотре последице својих поступака пре него што предузму акцију. Када се примени на извршење кривичног дела, особа мора да упореди предности кривичног дела, као што је новчана добит, са могућом казном; ако ово друго надмашује прво, онда особа доноси разуман избор да се не бави криминалном делатношћу.

Теорија рационалног избора је заснована на бројним претпоставкама – једна од њих је претпоставка је да преступници морају максимизирати остварење својих циљева, а друга претпоставка је да су самомотивисани. Емоције играју значајну улогу у теорији рационалног избора; емоционално стање појединца је кључна одредница рационалног понашања. У процесу логичног доношења одлука, предвиђене емоционалне реперкусије незаконитог понашања биле су један од фактора који су разматрани. Могући емоционални губици повезани са криминалним радњама могу смањити вероватноћу криминалног понашања. Емоције играју кључну улогу у психолошком процесу који мотивише људе да следе своје тежње.

Позитивистичка криминологија са своје стране оспорава претпоставку да је кривично дело логичан чин, заснован на индивидуалној процени добити.

Позитивистичка криминологија тврди да дела преступника нису вођена рационалним избором, већ пре неконтролисаним силама; стога је терапија пре него казна одговарајућа реакција на злочин. Позитивистичка криминологија се заснива на резултатима научних студија из обасти као што су биологија, социологија и психологија. Ломброзо је сматрао да је „понашање преступника производ њихове биолошке грађе“. Он је рекао да су криминалци особе које се нису развијале истим темпом као некриминалне особе.

 

Теорија рационалног избора

У криминологији, теорија рационалног избора се придржава утилитарног концепта да су људи рационална бића који разматрају средства и циљеве, трошкове и користи како би донели логичне одлуке. Ову стратегију су развили Корниш и Кларк како би се олакшало планирање ситуационе превенције криминала.

Теорија рационалног избора Дерека Корниша и Роналда Кларка прави разлику између две врсте доношења одлука: избора умешаности (учешћа) у кривичном делу и одлуке о кривичном догађају. Избор учешћа у кривичном делу подразумева одлуку да ли ће се извршити дело или не, за разлику од избора некриминалних опција како би се задовољиле потребе и жеље.

Џереми Бентам, користећи класичну школу криминологије и утилитаристички теоријски оквир, разматра појам рачуна задовољства или хедонистичког рачуна. Према хедонистичкој рачуници, особе ће одмерити потенцијално задовољство извршења кривичног дела са потенцијалним болом казне и понашати се у складу са тим. Централне тачке овога приступа се могу описати на следећи начин:

1. Појединци (слободно) бирају и конформистичко или девијантно понашање у зависности од својих разумних прорачуна.

2. Избор се може регулисати перцепцијом и спознајом могућег бола или казне која ће уследити након чина за који се сматра да крши опште добро, друштвени уговор.

3. Примарни фактори у одређивању ефектности закона да управља људским понашањем су брзина, строгост и извесност казне.

Теорија рационалног избора подразумева да су извршиоци казненог дела разумни у доношењу одлука и да су награде за извршење кривичног дела веће од казне, без обзира на последице.

 

Критика

Оскудни су емпиријски докази о чисто рационалном доношењу одлука. Теорија рационалног избора не успева да објасни злочин изван економских разматрања у његовом фундаменталном облику.

Логична анализа трошкова и користи је бесмислена све док није јасно шта се израчунава или док се претпоставља да свака особа израчунава различите елементе користи и трошкова.

Индивидуални избори се често доносе без релевантног знања, без темељне процене чињеница, из навике или под утицајем других чинилаца, како примећују критичари рационалног избора. Сложеност организованог живота у заједници представља значајан изазов основним претпоставкама ове теорије. Метода 'рационалног избора' може бити критикована и само зато што се разматра постојање рационално мотивисаног преступника. У овом методу се не наводи могућност извршења кривичног дела од стране жртве.

Упркос овој критици, теорија рационалног избора наставља да игра суштинску улогу у криминологији јер се фокусира на ситуационе елементе који могу утицати на специфичне криминалне појаве.


Закључак

На основу поменутих уверења, може се рећи да су извршиоци кривичних дела рационални доносиоци одлука који су вођени неконтролисаним психолошким и емоционалним силама. Са становишта политике, непосредне друштвене предности теорије рационалног избора и сценарија превенције злочина могу изгледати примамљиво, али овај фундаментални криминолошки приступ тек треба да буде детаљно испитан.

Чини се да не мали број кривичних дела покрећу неконтролисане психолошке и емоционалне силе, али детаљна анализа може открити да су и они рационални.

 

Адвокат Зоран Ј. Минић

lawofficeminic@gmail.com

 


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Шта је дигитално насиље (cyberbullying)?

Слика
    Може се одвијати на друштвеним мрежама, апликацијама за размену порука, гејминг платформама и мобилним телефонима. То је понашање које се понавља и које има за циљ да уплаши, наљути или осрамоти особе које су нападнуте. Примери дигиталног насиља су: • ширење неистина или објављивање срамотних фотографија некога на друштвеним мрежама • слање претњи преко платформе за размену порука • лажно представљање и слање неприкладних порука другима у туђе име. Насиље уживо и насиље на интернету се често могу дешавати упоредо. Међутим, насиље на интернету оставља дигитални запис који може да послужи као доказ приликом његовог заустављања.   10 најчешћих питања о дигиталном насиљу 1. Да ли сам жртва насиља на интернету? Како да разликујем неслану шалу од насиља? Сви пријатељи се међусобно шале и задиркују, те је понекад тешко рец́и да ли се неко само забавља или покушава да те повреди, поготово на интернету. Понекад ц́е уз шалу написати и „само се шалим“ или „не схв...
Прикажи све

Која су права запослених трудница, породиља и родитеља и шта у случају када их неко крши, са посебним освртом на ситуације када трудница има закључен уговор о раду на одређено време?

Слика
  Законом о раду одређено је да су права запосленог из радног односа следећа: право на одговарајућу зараду, безбедност и здравље на раду, здравствену заштиту, заштиту личног интегритета, достојанство личности и друга права у случају болести, смањења или губитка радне способности и старости, материјално обезбеђење за време привремене незапослености, као и право на друге облике заштите, у складу са законом и општим актом, односно уговором о раду. Постоје одређене категорије запослених које уживају различите видове заштите током материнства и родитељства па и заштиту од отказа уговора о раду, са циљем да се запосленом у присуству оваквих околности гарантује сигурност радног односа док те околности трају. Дакле, закон прописује посебну заштиту за запослену жену за време трудноће и порођаја и за запосленог ради неге детета, што је тема овог текста. Посебну законску заштиту имају и запослени млађи од 18 година живота. Закон о раду нарочити наглашава да се одредбе закона, општег акта ...
Прикажи све

Претрес, разлика између прегледа и претреса и Ваша права у случају прегледа, односно претреса

Слика
  Уопштено Претресање стана , осталих просторија, односно лица, представља радњу доказивања уколико је вероватно да ћ е окривљеног ухватити, односно да ће на тај на ч ин пронаћи предмете (ору ж је, дрога) криви ч ног дела или друге предмете вазне за криви ч ни поступак. Да би полиција претресла стан, потребна је писмена наредба суда, са образло ж ењем (за ш то претресају стан). Нардба се, пре по ч етка претреса, уру ч ује лицу код кога ћ е се обавити претрес . У колико лице код кога се вр ш и претресање стана ж ели да адвокат присуствује тој радњи, моз ж е да обезбеди његово присуство у року од три сата од уру ч ења наредбе. Ме ђ утим, уколико се претпоставља ору ж ани отпор, неки вид насиља или је по ч ело уни ш тавање доказа у стану или другој просторији, претресање се мо ж е обавити и без претходне предаје наредбе. Власник стана ћ е пре свега бити позван да добровољно отвори просторије, након ч ега ћ е просторије силом бити отворене. Поред власника стана, односно његовог...
Прикажи све