Дигитална безбедност деце

 

Какве опасности вребају на интернету и како се заштитити?

Неспорно је да су интернет и дигитална технологија постали саставни део живота људи широм света, и да пружају могућност за напредовање и образовање, бржу комуникацију, односно проналажење информација, учење, истраживање, али и за забаву.

Међутим, нове технологије носе са собом и ризике, па је потребно предузети одређене мере заштите ради боље дигиталне безбедности. То укључује безбедност података, уређаја, информационих система, мрежа, организација, али и појединаца, посебно млађе популације као изузетно рањиве.

Безбедно понашање приликом коришћења нових технологија представља један од кључних аспеката дигиталне писмености која је неопходна вештина за „преживљавање“ у 21. веку.

Број деце и младих који свакодневно користе интернет је у сталном порасту, и у свету и код нас. Интернет представља нецензурисани извор информација који није увек примерен деци.

Истраживање интернета без надзора одрасле особе може изложити дете сајтовима са штетним садржајима, као што су садржаји који заговарају насиље, који су сексуално експлицитни или подстичу неадекватно понашање.

Такође, постоји ризик од предатора, међу којима су и педофили који злоупотребљавају програме за инстант поруке како би контактирали и угрозили децу.

Због релативне анонимности коју интернет пружа, постоји могућност злоупотреба и коришћења интернета ради вређања, уцењивања, претњи, насиља и злоупотреба фотографија и личних података. Такође, постоји и посебан проблем прекомерне употребе интернета која може да развије зависност од интернета и видео игара.

Најчешћи облици злоупотребе деце на интернету:

Трафикинг – Трговина људима представља кривично дело које подразумева продају и куповину тј.држање неке особе у циљу њене експлоатације уз употребу силе, претње, преваре, злоупотребом овлашћења или тешког положаја као и радње које могу бити део тог процеса (превоз, скривање, чување). Када су деца у питању, ово кривично дело постоји и када нема елемената претње, силе, злоупотребе положаја и сл. Пристанак жртве на екплоатацију не мења чињеницу да се ради о кривичном делу.

Крађа – На сајтовима се често нуди помоћ типа саветовалишта које има за циљ препознавање психолошког профила малолетника око којег се наизглед ствара пријатељско и заштитничко окружење. У другим варијантама у исту сврху могуће је искористити информације о бројевима кредитних картица којима малолетник плаћа своје учешће у наградним играма.

Online предатори – један од најраспрострањенијих облика злоупотребе деце. Статистички је доказано да је свака четврта девојчица и сваки шести дечак доживе неки облик сексуалног злостављања. Напади на њих углавном почињу дружењима на форумима и у Цхат собама, системом лажног представљања „ловаца“. Последице, психолошке, а неретко и физичке природе, на њој остају трајно и као такве, у потпуности се подударају са класичним злостављањем или силовањем.

Сугестија – облик напада са циљем да се жртва наведе на самоповређивање, свесно или несвесно. Ова врста напада опасна је нарочито стога што може да резултује тешким болестима, па чак и смртним случајевима. Лакши видови деловања сугестијом на потенцијалну жртву, могу се наћи на сајтовима чији садржаји обилују разним врстама дијета, телесних вежби и сличних активности. Циљну групу оваквих сајтова чине у највећој мери девојчице тинејџерског узраста.

Вршњачко насиље – Подразумева подстицање групне мржње, нападе на приватност, узнемиравање, праћење, вређање, несавестан приступ штетним садржајима и ширење насилних и увредљивих коментара. Оно може укључивати још и слање окрутних, злобних, некад и претећих порука, као и креирање интернет страница које садрже приче, цртеже, слике и шале на рачун вршњака. Такво насиље односи се и на постављање фотографија вршњака на галеријама сајтова, уз захтев посетиоцима да их процењују по одређеним карактеристикама, односно да гласају за особу која је најружнија, најнепопуларнија или најдебља у школи.

Иако постоје индивидуалне разлике у начину реаговања, постоје нека понашања на основу којих родитељи могу да закључе да дете трпи дигитално насиље. На пример, уколико дете показује узнемиреност током или након коришћења интернета, ако избегава дружење са вршњацима, делује одсутно, нерасположено, раздражљиво, није мотивисано за учење, ако има проблем са концентрацијом, избегава школу, или ако има психосоматске симптоме (главобоља, муцање, ноћно мокрење, нагло мршављење или гојење…).

Адвокат Зоран Ј. Минић

lawofficeminic@gmail.com