Законско издржавање – све што Вас занима

 

Обавезе које потичу из породичних односа, основно, уређује закон, те је такав случај и са обавезом издржавања. Закон, односно држава, „меша“ се у приватну сферу појединаца у тренутку када је потребно да се заштити морал и општи јавни интерес. Имајући у виду да је породица важна компонента сваког друштва, обавезе које су у суштини бриге о породици уређује закон.

Често се поставља питање ко има право на алиментацију? Ко има обавезу да даје алиментацију? Колико износи алиментација?

Која лица закон штити а која обавезује, као и све остале важне околности везане за алиментацију можете пронаћи у даљем тексту.

Законско издржавање је регулисано Породичним законом, а односи се на издржавање:

1.           супружника и ванбрачног партнера,

2.           мајке детета,

3.           малолетног и/или пунолетног детета,

4.           родитеља,

5.           брата и/или сестре,

6.           адоптивних и тазбинских сродника.

Законско издржавање представља право и дужност чланова породице, с тим што закон изричито прописује да одрицање од права на издржавање нема дејство (члан 8. Породичног закона).

Иначе, осим законом, обавеза издржавања може бити утврђена и неким једностраним (нпр. тестаментом) или двостраним правним послом (нпр. уговором о доживотном издржавању).

Међутим, у овом тексту ће бити речи само о законском издржавању које је уређено чланом 151. до 167. Породичног закона („Сл. гласник РС“, бр. 18/2005, 72/2011 – др. закон и 6/2015).

 

Издржавање супружника и ванбрачног партнера

Породични закон прописује да су супружници дужни да се узајамно издржавају, с тим што у члану 151. ближе регулише ову обавезу. Супружник који нема довољно средстава за издржавање, а неспособан је за рад или је незапослен, има право на издржавање. Међутим, супружник ово право нема уколико би прихватање његовог захтева за издржавање представљало очигледну неправду за другог супружника.

Услови који морају бити испуњени да би суд обавезао једног од бивших супружника да издржава другог су:

1.           да супружник нема довољно средстава за издржавање,

2.           да је неспособан за рад или незапослен.

Ови услови морају бити кумулативно испуњени.

Шта је то што представља очигледну неправду, цениће суд у сваком конкретном случају, имајући у виду све личне и породичне прилике, као и потребе и могућности повериоца и дужника издржавања. Суд ће нарочито ценити:

1.           Дужину трајања брака,

2.           Разлог неспособности за рад супружника,

3.           Да ли је супружник незапослен јер не жели да ради или из објективних околности,

4.           Активност у тражењу запослења,

5.           Старосно доба повериоца и дужника,

6.           Материјалне околности повериоца и дужника,

7.           Понашање супружника током и након престанка брачне заједнице и др.

Обавеза издржавање супружника, осим током трајања брака, може постојати и после његовог престанка. Ова обавеза не може трајати дуже од 5 (пет) година. Али, може бити продужена и после истека рока од 5 (пет) година, ако нарочито оправдани разлози спречавају супружника повериоца издржавања да ради. Закон не наводи о којим оправданим разлозима се радиНаравно, суд приликом одлучивања, у сваком конкретном случају, цени испуњеност ових услова.

Издржавање супружника престаје када поверилац издржавања стекне довољно средстава за издржавање (нпр. почне да прима пензију) или склопи нови брак, одн. заснује ванбрачну заједницу.

Супружник чије је право на издржавање једном престало не може поново остварити право на издржавање од истог супружника.

Све горе наведено примењује се и на законско издржавање ванбрачног партнера, с обзиром да Породични закон изричито прописује обавезу издржавања ванбрачног партнера.

 

Издржавање мајке детета

Имајући у виду да Породични закон препознаје мајку детета као лице које завређује посебну заштиту, предвиђено је да иако мајка и отац нису у брачној или ванбрачној заједници она има право да буде издржавана од стране оца детета.

Мајка детета која нема довољно средстава за издржавање има право на издржавање од оца детета за време од 3 (три) месеца пре порођаја и годину дана после порођаја. И овде важи правило да мајка детета нема право на издржавање уколико би прихватање њеног захтева представљало очигледну неправду за оца детета.

Дакле, из реченог произлази да морају да буду испуњени следећи услови:

1.           Мајка детета нема средства за издржавање,

2.           Прихватање њеног захтева за издржавање не би представљало очигледну неправду за оца.

Издржавање малолетног и пунолетног детета

Издржавање малолетног детета

Малолетно дете има право на издржавање од родитеља, али и од других крвних сродника у правој усходној линији уколико родитељи нису живи или ако немају довољно средстава за издржавање.

Важно је напоменути да се родитељи не могу ослободити законске обавезе да доприносе издржавању своје деце. Став судске праксе је да су родитељи дужни доприносити издржавању своје деце и на штету властитог издржавања. У том циљу, родитељи су дужни испољити посебне напоре, како у тражењу посла,  тако и у остваривању зараде.

 

Издржавање пунолетног детета

Осим малолетног детета, право на издржавање има и пунолетно дете које је неспособно за рад, а нема довољно средстава за издржавање, све док такво стање траје. Право на издржавање има и пунолетно дете које се редовно школује, али најкасније до навршене 26 године живота.

Пунолетно дете нема право на издржавање  ако би прихватање његовог захтева за издржавање представљало очигледну неправду за родитеља, одн. друге крвне сроднике.

Обавеза родитеља да издржавају своје малолетно или пунолетно дете је примарна. С друге стране, обавеза бабе и деде (крвних сродника у правој усходној линији) да издржавају своје унуче (малолетно или пунолетно) је супсидијарна. Ова обавеза постоји само уколико родитељи (један или оба) нису живи или ако немају довољно средстава за издржавање.

Издржавање родитеља и других сродника

Да ли само деца, или пак и родитељи у појединим случајевима имају право на алиментацију?

Родитељ који је неспособан за рад, а нема довољно средстава за издржавање, има право на издржавање од пунолетног детета или другог крвног сродника у нисходној линији, одн. од малолетног детета које стиче зараду или има приходе од имовине, сразмерно његовим могућностима.

Малолетни брат, одн. сестра имају право на издржавање од пунолетног брата или сестре, одн. од малолетног брата или сестре који стиче зараду или има приходе од имовине, ако родитељи нису живи или немају довољно средстава за издржавање.

Породични закон, такође, регулише и услове за издржавање адоптивних, као и услове за издржавање тазбинских сродника.

 

Висина издржавања

Издржавање се одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања.

Потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода и других околности релевантних за одређивање издржавања.

Могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, имовине коју поседује, личних потреба, обавезе да издржава друга лица, као и свих осталих околности од значаја за одређивање издржавања.

Што се тиче минималне суме издржавања, ради се о суми коју министарство надлежно за породичну и социјалну заштиту, у складу са законом, периодично утврђује као накнаду за храњенике, односно лица на породичном смештају. Важно је напоменути да минимална сума издржавања представља само орјентациони износ за одређивање потребних средства за издржавање.

Издржавање се, по правилу, одређује у новцу, али се може одредити и на други начин, уколико се поверилац и дужник о томе споразумеју. Поверилац издржавања може, по свом избору, захтевати да висина издржавања буде одређена:

-             у фиксном месечном износу или

-             у проценту од редовних месечних новчаних примања (плата, пензија, итд.) дужника издржавања.

Ако се висина издржавања одређује у проценту од редовних месечних новчаних примања дужника издржавања, висина издржавања не може бити мања од 15% ни већа од 50% редовних месечних новчаних примања дужника издржавања умањених за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање.

Уколико је поверилац дете, висина издржавања би требало да омогући најмање такав ниво животног стандарда за дете какав ужива родитељ дужник издржавања.

Издржавање може трајати одређено или неодређено време, док се висина издржавања може смањити или повећати ако се промене околности на основу којих је донета претходна одлука.

 

Неплаћање издржавања

Законско издржавање је, као што му и само име каже, законска обавеза. Иако ће суд посебно ценити све околности личних прилика дужника, он никада не може бити ослобођен плаћања својих законских обавеза.

Тако, чак и уколико лице које је по закону обавезно да даје издржавање не привређује, упркос способности за рад, оно неће бити изузето од обавезе издржавања. На пример, родитељ који је незапослен не може се изузети од обавезе да издржава своју децу, већ је дужан да се нарочито активира у тражењу свих врста запослења или додатног запослења, како би остварио приходе и обезбедио издржавање.

Чак, уколико је лице обавезано судском одлуком да издржава друго лице, а не даје издржавање за које је обавезан, оно чини кривично дело из области кривичних дела против брака и породице.

За ово кривично дело (недавање издражавања) је прописана новчана казна или казна затвора до две године. Уколико су недавањем издржавања наступиле тешке последице по издржавано лице, овде није прописана новчана казна већ казна затвора од три месеца до три године.

 

Престанак издржавања

Издржавање престаје када истекне време издржавања, смрћу повериоца или дужника издржавања, као и у другим законом прописаним случајевима.

Издржавање може да престане када поверилац издржавања стекне довољно средстава за издржавање (осим ако поверилац издржавања није малолетно дете) или када дужник издржавања изгуби могућност за давање издржавања или давање издржавања за њега постане очигледно неправично (осим ако поверилац издржавања није малолетно дете).

 

Адвокат Зоран Ј. Минић

lawofficeminic@gmail.com