Неоснован притвор и накнада штете у случају неоснованог притвора

 

Законик о кривичном поступку (ЗКП) дефинише бројна права која законодавац признаје окривљеном, а међу којима су најважнија она садржана у члану 14, који предвиђа обавезу суда да поступак спроведе без одуговлачења.

Притвор није казна. Притвор је мера обезбеђења присуства окривљеног и суд би требало да примењује ову меру само ако се сврха (присуство окривљеног) не може остварити другом мером.

Устав Републике Србије предвиђа “Општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори саставни су део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују”. Србија је, између осталог, потписала и ратификовала Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода као и протокола који јој припадају. Овом конвенцијом предвиђено је и оснивање Европског суда за људска права, чије пресуде представљају саставни део правног поретка Републике Србије. 

Поред редовних права окривљених, пре свега права на изјављивање жалбе на решење о одређивању или продужењу притвора, исти имају право и на коришћење института уставне жалбе уколико сматрају да им је предметним решењем повређено право на ограничено трајање притвора.

Међутим, поставља се питање шта у случају да је лице неосновано провело у притвору одређено време?

Одштета за дан у затвору и до 120 евра

Приликом одмеравања висине накнаде правоснажно ослобођенима за време проведено иза решетака, у обзир се узимају бројни фактори – од услова у притвору, до врсте кривичног дела која је оштећеном била стављена на терет.

Да би остварили право на накнаду, они који подносе захтев најпре треба да се обрате Министарству правде. У захтеву, подносилац треба да наведе износ за који сматра да је адекватан за нанету штету.

Ресорно министарство, односно његова комисија која одлучује о поднетим захтевима, дужно је да подносиоцу одговори у року од три месеца од подношења захтева. Уколико чланови комисије сматрају да је опредељени износ неадекватан они предлажу други. Ако подносилац захтева и министарство не постигну договор, о висини накнаде – одлучује суд.

Примера ради, Током 2019. донете су 23 правоснажне судске одлуке. Најнижи досуђени износ по дану био је 2.190,48 динара, док је највиши био 10.000 динара. Просечно је у овој години исплаћено 5.612,22 динара . Следеће, 2020. године, најнижи досуђени износ за неосновано лишење слободе по дану био је 1.937,32 динара, а највиши 14.500 динара.

Накнада нематеријалне штете представља сатисфакцију којом се ублажавају поремећаји у психофизичкој сфери оштећеног.

За овај вид штете најрелевантнији фактори су време проведено у притвору, услови боравка и хуманост, односно нехуманост затворских услова, понашање затворског особља, наношење вербалних и реалних увреда и тортуре, недостатак радног ангажовања и друге околности у вези са боравком у затворским условим.

На висину накнаде утиче и врста кривичног дела која је оштећеном стављена на терет, односно да ли је реч о делу које наилази и на посебну моралну осуду и презир средине, углед који је оштећени уживао пре неоснованог лишења слободе. На одмеравање висине накнаде утиче и коришћење средстава рехабилитације и чињеница да ли је оштећени захтевао објављивање пресуде на основу саопштења после неоправданог притвора или неосноване осуде, животна доб особе која је неосновано лишена слободе и њено породично стање, занимање, друштвена активност, ранији живот, неосуђиваност, односно осуђиваност, ограничење у напредовању у служби, прекинуто школовање, омаловажавање или неприхватање у месту пребивалишта и радној средини, као и друге околности.

Неспорно је да највећи утицај има ранија осуђиваност оштећеног, што је сасвим оправдано, јер је његов ранији живот био недоличан, друштвено неприхватљив и наилазио на моралну осуду, па евентуално поновно притварање такве особе не наилази на додатну моралну осуду средине нити додатно нарушавање угледа у мери већој од оне која је већ раније наступила.

Висина накнаде нематеријалне штете треба да зависи и од економског стања друштва у коме се досуђује, те чињенице да почетни поступак државних органа, спровођење истраге и притвор није био незаконит, представљају такође фактор који утиче на одмеравање висине накнаде. То, наравно, никако не значи да неспорна законитост одређивања притвора може да утиче на основ права на накнаду штете.

И сам законодавац је због значаја заштићеног добра, као што су права личности која се као таква јемче Уставом, право на накнаду штете због неоснованог лишења слободе и неосноване осуде, утврдио као објективну одговорност државе без обзира на кривицу.

Да сумирамо.

Ко се сматра неосновано притвореним лицем? 

Лице које је било лишено слободе а није дошло до покретања кривичног поступка, или је поступак правноснажно обуставлјен решењем или је оптужба одбијена, или је пак поступак дуго трајао, па је на крају донета ослобађајућа или одбијајућа пресуда. 

Лице које је издржало казну затвора, а касније је, у поступку по ванредним лековима, изречена казна која је краћа од претходне, или је изречена кривична санкција која уопште не представлја лишење слободе.

Лице које је услед грешке или незаконитог рада органа поступка лишено слободе или је лишење слободе трајало дуже. У свим овим случајевима имате право на накнаду штете! 

Како изгледа поступак остваривања овог права? 

Имајући у виду кроз шта сте прошли кроз поступак неоснованог лишења слободе, требаће Вам још мало стрплјења да прођете кроз поступак за остваривање права на накнаду штете.

Прво морате да поднесете захтев Министарству правде ради постизања споразума о постојању штете и врсти и висини накнаде штете. О овом захтеву одлучује Комисија унутар Министарства правде. На сајту Министарства правде описана је процедура. У овом поступку се не плаћају таксе и накнаде.

Једино ограничење представлја рок за обраћање за накнаду штете – у питању је рок од три године од дана правноснажности одлуке којом је констатовано неосновано лишење слободе.

У ком року Комисија одлучује? 

Комисија ће у року од три месеца донети одлуку о усвајању или одбијању захтева.

Уколико не одлучи у овом року, можете поднети тужбу за накнаду штете против Републике Србије.

Адвокат Зоран Ј. Минић

lawofficeminic@gmail.com