Блог адвоката Зорана Ј. Минића

  Појам који се на први поглед чини као да сви знају шта она представља, иако већина не би знала како да је дефинише. Ни наше законодавство нема дефиницију шта је увреда. Али је зато инкриминисана Кривичним закоником, чланом 170. Кривичног законика   (“Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016), у оквиру седамнаесте главе „Кривична дела против части и угледа“. За разлику од клевете, која је кривично декриминализована, увреда је и даље прописана као кривично дело и то са својим основним обликом, тежим облицима, основом за ослобођење од казне и прописивање када иста не представља кривично дело. Основни облик овог дела закон последично дефинише: „ Ко увреди другог“, казниће се новчаном казном од двадесет до сто дневних износа или новчаном казном од четрдесет хиљада до двеста хиљада динара. Увреда може да буде остварена на различите начине,као: 1.        ...

  Право да буде поучен о правима одмах – у моменту лишења слободе Окривљени има право да буде поучен да није дужан ништа да изјави, да све што изјави може бити коришћено као доказ, као и да има право да буде саслушан у прису- ству браниоца кога сам изабере. За разлику од ранијег ЗКП који је прописивао да се окривљени мора поучити о овим правима у моменту хапшења (члан 5, став 1, тачка 1), важећи ЗКП прописује да се поучава тек непосредно пре првог саслушања (члан 68, став 2 и члан 69, став 1, тачка 1), што оставља огроман временски вакуум у којем окривљени може давати полицији разне информације и помагати им на сопствену штету, а да претходно није поучен о својим правима. У моменту хапшења постоји само обавеза упознавања ухапшеног са разлозима хапшења и ништа више од тога. Члан 29 Устава прописује да се лицу лишеном слободе без одлуке суда одмах саопштава да има право да ништа не изјављује и право да не буде саслушано без присуства браниоца кога само изабере или браниоца који ће ...

  Један од темељних захтева савременог кривичног поступка је поштено суђење (fair trial) а то подразумева да докази морају задовољити два критери- јума:да информациона садржина доказа буде веродостојна и да доказ настане у правно прописаним оквирима. Ако други од ових услова не буде испуњен, доказ ће бити противправан и активирају се механизми процесних санкција. Биће одстрањен из поступка као недопуштен и поред евентуалне значајне информационе садржине, неће постати доказ у кривичном поступку.   „ТЕОРИЈА ПЛОДОВА ОТРОВНОГ ДРВЕТА“ ( «The Fruit of Poisonous Tree Doctrine») Амерички Врховни суд је у предмету Weeks још 1914 г. усвојио правила екслузије ,али је остало отворено питање да ли се она односе само на непосредно недозвољене доказе или и на доказе који су прибављени на основу недозвољених доказа („посредни докази“). Врховни суд даје одго- вор на ово питање 1920.г. усвајајући у суштини „теорију плода отровног дрвета“  иако она није добила одмах тај назив. Коначно...

  Нема одрасле особе која није склопила Уговор о раду. Без обзира на то да ли је уговор на одређено или неодређено време, склапање оваквог уговора је јако осетљиво и мора се строго саставити у најбољем случају ангажовати адвокатску канцеларију. У основи уговор садржи сва права и обавезе запосленог и послодавца.   Уговор о раду је акт заснивања радног односа са одређеним: 1.         Правима 2.        Обавезама 3.        одговорностима Он се склапа између послодавца и запосленог и не представља само акт заснивања радног односа, већ и уређивање самог радног односа. Уговор о раду је обавезан и за послодавца и запосленог. У његовом средишту налази се сам рад, а обавезе, одговорности и права која остварују запослени и послодавац морају бити усклађена. Уколико се деси да уговор о радном односу није закључен, а запослени је био на раду са особинама радног односа, запослени свакако има право...