Прогањање
.jpg)
Кривично
дело Прогањање из чл. 138а Кривичног законика релативно је ново у кривичном
законодавству Србије. Наиме, Истанбулска конвенција користи термин енглеског
језика “Stalking” који се дословно не може превести у српском језику. Будући да
термин “ухођење” као језички најближи не садржи довољно широк спектар радњи,
законодавац се определио за термин “прогањање” иако није презицан у довољној
мери.
Ко у току
одређеног временског периода:
Друго лице неовлашћено прати или предузима друге
радње у циљу физичког приближавања том лицу противно његовој вољи;
Противно вољи другог лица настоји да са њим
успостави контакт непосредно, преко трећег лица или путем средстава
комуникације;
Злоупотребљава податке о личности другог лица или
њему блиског лица ради нуђења робе или услуга;
Прети нападом на живот, тело или слободу другог
лица или њему блиског лица;
Предузима друге сличне радње на начин који може
осетно да угрози лични живот лица рема коме се радње предузимају, казниће се
новчаном казном или затвором до три године.
Из законске
дефиниције јасно се види да ово дело обухвата несагледиво велики број могућих
радњи које би се могле сврстати у радњу кривичног дела прогањања. То је дакле
свако неовлашћено, недозвољено или нежељено праћење и приближавање (што
подразумева и успостављање комуникације) неком лицу противно његовој/њеној
вољи, при чему се код прогањаног лица ствара осећај страха за сопствену
безбедност.
Већ на први
поглед законске дефиниције уочава се као неопходан услов понављање инкриминисаних
радњи неовлашћено. Даље, међутим, чињеница да се овакве радње предузимају
“противно вољи” оштећеног лица није довољно како би се одредило које тачно
радње представљају елемент кривичног дела будући да би у ову дефиницију потпале
и многе радње које заправо представљају само недолично понашање појединаца, а
не и радње које су довољне друштвене штетности да би се сматрале кривичним
делом.
Када се
прелази граница доброг укуса и „удварање“ постаје кривично дело?
За разлику
од кривичног дела полно узнемиравање, кривично дело прогањање нема, нити мора
да има било какву емотивну/сексуалну конотацију. Њега пре
свега извршава лице које у току одређеног временског периода упорно друго лице
неовлашћено прати или предузима друге радње у циљу физичког приближавања том
лицу противно његовој вољи. Ово дело ће извршити и ко противно вољи другог лица
настоји да са њим успостави контакт непосредно (сачекивање испред зграде, на
послу како би се „објаснили“, остављање цвећа, поклона, исписивање графита и
плаката са препознатљивим порукама и мотивима), преко трећег лица (контактирање
пријатеља, колега, родбине са којима би се разговарало о оштећеном/ој..) или
путем средстава комуникације (слање разних врста порука, мејлова, обраћање
путем друштвених мрежа...).
Инкриминација
код овог кривичног дела је широко постављена и може се односити на многе
ситуације, па између осталог и на праћење „вољене“ особе. Иако је праћење
могуће извршити физичким присуством, особе се могу пратити и путем друштвених
мрежа. Савремене технологије су између осталог промениле и концепт удварања.
Комуникација која се некада остваривала путем писама и разговора „уживо“, сада
се у великој мери остварује путем електронских медија. Изостанак говора тела,
присутан код визуелног контакта и појачан осећај самопоуздања изазван комуницирањем
на даљину, такође може да допринесе неспоразуму у погледу карактера
комуникације, односно остваривању бића кривичног дела.
Међутим,
праћење одређене особе на друштвеним мрежама се не подводи под извршење овог
кривчног дела (рецимо слањем одређених захтева за пријатељство на различитим
профилима и сл.). Потребно је доказати да је циљ био физичко приближавање тој
особи (рецимо тражење њене адресе од заједничких пријатеља на мрежи,
информисање о њеном радном месту, животним навикама и сл.). Такође, неће бити
довољна само једна овако предузета радња, већ је је потребно да се то чини
упорно у одређеном временском интервалу, на (у одређеном смислу) агресиван
начин или тако да то може утицати на живот прогањане особе.
Криминолошки аспекти
Прогањање
представља комплексан образац понашања који се понавља и који води до
континуиране, вишеструке виктимизације жртве. Прогањање којем су изложене
славне личности (енг. Celebrity Stalking ) је
скренуло пажњу на озбиљност овог проблема и потребу бављења њиме. Дефиниције
прогањања укључују два кључна елемента: 1. начин понашања који се огледа у
понављаном слању порука, позивању, праћењу, слању поклона и слично, особи која
то не жели и код које та понашања изазивају узнемиреност и ремете њен
свакодневни живот; 2. последице које такво понашање оставља на жртву а које се
огледају у осећају беспомоћности, интензивном страху и забринутости за сопствену
безбедност и живот. Сходно томе, прогањање подразумева понављање поступака према
другој особи којима се остварује физичка или визуелна близина, комуникација без
пристанка, вербалне, писане или имплицитне претње, или сви поступци
комбиновано, а који код разумне особе могу да изазову страх. Истраживања су показала да прогањање у потпуности окупира
целокупни живот жртве, изазива паралишући осећај беспомоћности и доводи до
социјалне изолованости, као и финансијских губитака услед промене радног места,
пресељења, мењања броја телефона и слично. Показало се да страх који жртве осећају није неоправдан, с обзиром да
је прогањање повезано са повећаним ризиком од убиства жртве, сексуалне
виктимизације, физичког напада, оштећења имовине и сл. Такво понашање може
трајати неколико дана, недеља или година. Уколико се прогањање врши употребом
средстава информационо-комуникационе технологије (мобилни телефон, е-маил,
рачунар, друштвене мреже и слично) говоримо о сајбер прогањају.
Прогањање
се доводи у везу са насиљем у породици, и то посебно са партнерским насиљем.
Као облик партнерског насиља оно представља највећи ризик за жртву, нарочито по
окончању везе или брака. Истраживања показују да су жене жртве убиства од
стране партнера често претходно биле изложене прогањању. Наиме, у тим
случајевима, бивши партнери прогонитељи су користили више различитих образаца
понашања са циљем застрашивања жртве, уз честе претње или употребу оружја. При
томе, прогањању је најчешће претходило теже физичко, психичко и/или сексуално
насиље, као и употреба контролних тактика, наношење повреда и немогућност или
неспремност партнера-прогонитеља да прихвати да губи контролу и моћ над
партнерком.
Са циљем
усклађивања нашег кривичног законодавства са Истанбулском конвенцијом, Законом
о изменама и допунама Кривичног законика
који је ступио на снагу 1. јуна
2017. године уведено је ново кривично дело - прогањање (чл. 138а КЗ). Ово
кривично дело налази се у групи кривичних дела Против слобода и права човека и
грађанина. Радња извршења се састоји у неовлашћеном праћењу или предузимању
других радњи у циљу физичког приближавања другој особи противно њеној вољи;
настојању успостављања контакта са особом која то не жели, непосредно, преко
трећег лица или средствима за комуникацију; злоупотреби података о личности
неке особе или њој блиског лица, а у циљу нуђења робе или услуга; претњи по
живот, тело или слободу неке особе или њој блиског лица; предузимању других
радњи према некој особи на начин којим се угрожава њен лични живот (чл. 138а,
ст. 1 КЗ РС). Тежи облик кривичног дела постоји уколико је предузимањем
поменутих радњи изазвана опасност по живот, здравље или тело жртве прогањања
или њој блиске особе (чл. 138а, ст. 2 КЗ РС) и уколико је наступила смрт жртве
прогањања или њој блиске особе (чл. 138а, ст. 3 КЗ РС). И жртва и прогонитељ
могу бити особе оба пола, а прогонитељ може прогонити познату и непознату
особу.
Најчешћи облик прогањања
Треба
напоменути да извршењем више фактичких радњи нпр. недозвољеног праћења, може
постојати искључиво једно кривично дело прогањања. Дакле, не можемо говорити о
продуженом кривичном делу, нити о више кривичних дела. Овде такође треба имати
у виду да је потребан и одређени временски континуитет у вршењу појединих
инкриминисаних радњи. Радња која је предузета само једном или уколико између
две радње не постоји нарочити временски континуитет, не сматра се извршењем
кривичног дела прогањања по чл. 138а Кривичног законика.
Такође,
посебно истичемо да за наведене радње које су извршене путем посебних интернет
апликација и друштвених мрежа спадати у надлежност Посебног одељења Вишег
јавног тужилаштва за високотехнолошки криминал, док ће са друге радње извршења
кривичног дела прогањања учињене непосредно, слањем обичних писама, телефоном
или СМС порукама спадати у надлежности редовних тужилаштава и судова.
Запрећена
казна за учиниоца овог дела јесте новчана казна или казна затвора до 3 године,
што представља и најблажи прописани облик овог дела. У случају у ком је
изазвана опасност по живот, здравље или тело лица према коме је дело извршено
или њему блиског лица, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет
година. Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт другог лица или
њему блиског лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.
Због прогањања донете 282 пресуде
У 193
случаја изречена је условна осуда, у 32 случаја затвор, а 17 учинилаца осуђено
је на казну кућног затвора. – Прописане казне строге, а изречене благе. – Где
је граница између удварања и прогањања.
Број
осуђених за кривично дело прогањања стално расте. У 2018. донета је 61
правноснажна пресуда, у 2019. тај број је порастао на 106, а у 2020. години је
110 лица правноснажно осуђено због прогањања. Ако се томе дода и 2017. као
година у којој је од 1. јуна прогањање ушло у Кривични законик Србије као
посебно кривично дело, онда то чини укупно 282 осуђена у периоду од 2017. до
2020. године. За 2021. још нису обрађени подаци.
Иако број
пресуда показује да се случајеви прогањања пријављују и кривично гоне, подаци
такође говоре да је у готово 70 одсто пресуда (укупно 193 случаја) изречена
условна осуда. Казна затвора и кућног затвора забележена је у 17 одсто
случајева, док је новчана казна изрицана у готово 13 одсто пресуда за
прогањање. Појединачно су се јављали и случајеви изрицања судске опомене, рада
у јавном интересу и васпитне мере.
За три и по
године, од када је прогањање прописано нашим КЗ као кривично дело, казна
затвора изречена је у 49 случајева, од чега у 17 случајева у варијанти кућног
затвора, док се остали случајеви најчешће односе на затвор у трајању од три до
шест или од шест до 12 месеци. Дакле, 32 осуђена нашла су се иза решетака због
прогањања. Иако се претпоставља да је реч о нешто тежим случајевима, ниједна
казна није близу максимума од три године затвора за основни облик дела, а
камоли казнама које су предвиђене за теже облике.
Када
упоредимо податке из праксе наших судова с казнама које предвиђа Кривични
законик, можемо закључити да су прописане казне веома строге, а изречене
релативно благе и да постоји прилична диспропорција између казнене политике
законодавца и судова када је реч о прогањању, чак и већа него када је реч о
неким другим кривичним делима. То отвара питање и о разлозима ове
неусаглашености, а за доношење закључака потребно је темељније истраживање које
би обухватило дужи временски период
Адвокат
Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
Коментари
Постави коментар