Одлагање издржавања затворске казне

 

Одлагање издржавања затворске казне чест је случај у Србији и чак 70 одсто осуђеника искористи ову законску могућност и затражи одлагање бар једном. Када и на који је начин могуће одложити затвор описано је конкретно у закону.

У складу са Законом о извршењу кривичних санкција разлози за одлагање казне затвора су рођење детета, болест осуђеника или блиског сродника, сезонски радови када нема ко други да их обавља или неки неодложан посао који би могао да изазове знатну материјалну штету. Председник суда има право да одбије или укине одлагање затворске казне ако се утврди да је било злоупотреба овог права.

Дакле, одлагање затворске казне је могуће у ванредним ситуацијама попут: акутне болести, ако је жена навршила шести месец трудноће, због смрти или болести члана породице, због неодложних пољских и сезонских радова, због завршетка школовања, за полагање већ пријављеног испита, уколико је супруга осуђеног пред порођајем и ако су на извршење казне позвани и брачни друг или неки други члан породице.

Сваке године 500-600 осуђеника подноси молбе за одлагање извршења затворске казне, од чега, према подацима основних судова, половина буде усвојена.

У пракси је најчешћи случај нарушеног здравља, било осуђеника или члана његове уже породице, о трудноћи, рођењу детета, смрти члана породице или о завршетку посла који не трпи одлагање. Осуђеник се обраћа суду с молбом и достављеном лекарском документацијом или с другим доказом. Издржавање казне се најчешће одлаже на три месеца, а после тога осуђени може поновити захтев. У молби се наводе разлози и прилажу се докази који потврђују наведене разлоге и означава се временски период за који се одлагање тражи. Молба се прилаже председнику надлежног основног суда. Он је дужан да у року од три дана од пријема молбе донесе решење. Молба за одлагање се опозива ако председник надлежног основног суда утврди да нису постојали разлози за одлагање казне или су у међувремену престали.

Трудницама се затвор одлаже ако су прешле шест месеци трудноће, а мајкама ако је дете млађе од годину дана, најдуже до његове треће године. И муж труднице, међутим, може добити одлагање због њене трудноће, ако је жена пред порођајем и нема ко други да јој помогне.

Уколико је осуђени оболео од тешке болести, за чије лечење нема услова у Специјалној затворској болници, казна се одлаже до оздрављења, а ако су са осуђеним на издржавање позвани и супружник или члан уже породице, на шест месеци. Казна се одлаже и због школовања (на шест месеци) или пријемног испита (на два месеца).

Председник суда има право да одбије или укине одлагање затворске казне ако се утврди да је било злоупотреба овог права. Неретко се дешава да осуђени фалсификују лекарске налазе о болести или измисле да је супруга у другом стању и проузрокују да кривично одговарају и због тога. Често сами лекари буду процесуирани због издавања лажних лекарских уверења.

Уколико се сумња на злоупотребу, осуђени се упућују на комисију која утврђује да ли постоје ваљани разлози за одлагање.

Проблем се јавља не само када дође до злоупотребе већ и када се деси застарелост случаја. Могуће је одлагање једне казне више пута и такође је чест случај да након више одлагања, дође до застарелости казне, када су у питању казне издржавања затвора са мањим временским периодом. Застарелост долази не само због константног одлагања већ и због промена закона, јер распон казни за нека кривична дела се мења.

Уколико је пресуда за казну дужа од 10 година затвора, обавезан притвор и код тежих законских санкција суд одмах упућује на извршење казне како осуђени не би побегао или угрозио некога.

У случају одлагања издржавања казне, поставља се питање шта се дешава када осуђеник једноставно не дође на пријемно одељење затвора оног дана када га тамо очекују на основу судског позива или када избегава да прими позив? Тада се сматра да је у бекству и расписује се потерница.

 

Адвокат Зоран Ј. Минић

lawofficeminic@gmail.com