Давање лажног исказа

Члан 335

(1) Сведок, вештак, преводилац или тумач, који да лажан исказ пред судом, у дисциплинском, прекршајном или управном поступку или у другом законом прописаном поступку, казниће се затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и странка која приликом извођења доказа саслушањем странака у судском или управном поступку да лажан исказ, а на овом исказу буде заснована одлука донесена у том поступку.

(3) Ако је лажан исказ дат у кривичном поступку или је дат под заклетвом, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

(4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле нарочито тешке последице за окривљеног, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(5) Учинилац који добровољно опозове лажан исказ пре него што се донесе коначна одлука, може се ослободити од казне.

Заштитни објекат правосуђе, односно прописивањем овог кривичног дела законодавац је хтео да заштити правосудни систем државе.

Из законске дефиниције видимо да извршилац може бити сведок, вештак, преводилац или тумач и странка.

Радња извршења се састоји у давању лажног исказа у прекршајном, дисциплинском, управном, кривичном или другом постуку пред судом.

Лажни исказ представља изјаву која садржи потврђивање неистинитих чињеница или негирање истинитих чињеница.

Овде истичем да је ирелевантно да ли је исказ лажан у целини или само у неком свом делу.

Не може се дати ћутањем

Кривично дело се сматра довршеним када је давање лажног исказа као процесна радња завршено.

Важно је истаћи да лице које даје исказ све док давање исказа није довршено, може мењати исказ. У том случају, лице које у току давања исказа промени првобитно лажно тврђење и на крају да истинит исказ, неће кривично одговарати, односно неће постојати кривично дело.

Први основни облик кривичног дела Давање лажног исказа

Први основни облик се састоји у давању лажног исказа пред судом или у прекршајном, дисциплинском, управном или другом законски прописаном поступку

Појам суда треба тумачити тако да обхвата и арбитражне судове и судове части.

Судом треба да се сматра онај суд који постоји и образује се на основу закона.

Извршилац може бити сведок, вештак, тумач или преводилац.

Као казна предвиђен је затвор до три године.

Други основни облик кривичног дела Давање лажног исказа

Други основни облик врши се давањем лажног исказа у парничном, ванпарничном, извршном или управном поступку.

Извршилац је странка која да лажан исказ приликом извођења доказа саслушањем странака.

Потребно је да је донета одлука која је заснована на лажном исказу.

Као казна предвиђен је затвор до три године.

Тежи облик кривичног дела Давање лажног исказа

Тежи облик овог кривичног дела постоји уколико је лажни исказ дат у кривичном поступку или под заклетвом.

Овај облик се разликује од осталих по врсти поступка у коме се лажни исказ даје или по томе што је дат под заклетвом.

Извршилац овог облика може бити само неко од лица које може бити извршилац основног дела из става 1.

Важно је напоменути да окривљени не може бити извршилац. Такође, не може бити ни лице које се не може саслушати као сведок. Ако се ради о лицу које може ускратити сведочење, оно може бити извршилац само ако је од стране суда било упозорено да не мора да сведочи.

Предвиђена је казна затвора од три месеца до пет година.

За постојање свих облика неопходан је умишљај који обухвата свест да је исказ који се даје лажан

Најтежи облик кривичног дела Давање лажног исказа

Најтежи облик кривичног дела постоји ако услед давања лажног исказа у кривичном поступку наступе тешке последице за окривљеног. То је кривично дело квалификовано тежом последицом. Потребан је нехат у односу на тежу последицу, а може постојати и умишљај с обзиром да тежа последица не представља друго кривично дело.

Нарочито тешке последице подразумевају доношење правоснажне и извршне осуђујуће пресуде за окривљеног којом је изречена казна затвора.

Као казна за овај облик кривичног дела прописан је затвор од 1-8 година.

Ослобођење од казне

Под одређеним условима лице се може ослободити од казне. Потребно је да се кумулативно остваре два услова

1. да је лице опозвало свој лажни исказ и

2. да је то учинило пре него што је донета коначна одлука у поступку у коме је дало лажан исказ.

Грађанска, али и законска дужност грађана је да надлежним органима пренесу своја сазнања или опажања у вези са предметом сведочења. Да би могао да да исказ без притиска, али и да не би својим излагањем утицао на преостале сведоке, сведок ће бити испитан усмено и без присуства осталих сведока. Важан моменат код сведочења је провера исказа од стране надлежних органа. Уколико је сведок износио неке наводе који су познати само њему, а одударају од осталих доказа или су, рецимо, нелогични и несувисли судија и јавни тужилац могу да његов исказ провере другим доказима.

Ова фаза кривичног поступка је за истину изнету у судници кључна. Пре свега, сведока могу увек да питају откуд му је познато оно о чему сведочи. Поред тога, да би сведок свој исказ допунио или разјаснио, надлежни ће му поставити додатна питања која морају бити јасна, одређена и разумљива. Међутим, та питања се не постављају да би се сведок збунио и сл. Напротив, она се постављају да би се његови наводи подвукли и потврдили. Због тога постављена питања не смеју садржати обману, нити се заснивати на претпоставци да је сведок изјавио нешто што није изјавио. Такође, питањима се не сме сведок наводити на одговор, осим у случајевима тзв. унакрсног испитивања, које још увек хвата корене у нашем правном систему.

Заклетва сведока, која је некада имала религијски и магијски карактер, у међувремену је еволуирала. Сведок се данас заклиње у своју част да ће све што му је познато изнети пред судом и да ништа неће прећутати. Заклетва се полаже усмено, читањем њеног текста, или потврдним одговором након саслушаног садржаја текста заклетве коју је прочитао судија. Неми сведоци који знају да читају и пишу потписују текст заклетве, а глуви, слепи или неми сведоци, који не знају ни да читају ни да пишу заклињу се уз помоћ тумача.