Позив и довођење као мера за обезбеђење присуства окривљеног у кривичном поступку

У Законику о кривичном поступку, окривљени се одређује као лице против кога је подигнута оптужница која још није потврђена, или против кога је поднет оптужни предлог, приватна тужба или предлог за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења, а главни претрес или рочиште за изрицање кривичне санкције још није одређено, односно израз ˝окривљени˝ служи као општи назив за осумњиченог, окривљеног, оптуженог и осуђеног.

Ради обезбеђења присуства окривљеног и за несметано вођење кривичног поступка могу се одредити следеће мере:

1. позив;

2. довођење;

3. забрана прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем;

4. забрана напуштања боравишта;

5. јемство;

6. забрана напуштања стана;

7. притвор.

У овом тексту ћу се бавити мерама из прве две тачке.

ПОЗИВ

Позив представља прву и рутинску меру којом се обезбеђује присуство окривљеног у кривичном поступку. Окривљеном који се налази у притвору не доставља се позив већ се он доводи на суђење. Правила о позивању регулисана су у праву Србије Закоником о кривичном поступку.

Позив је увек у писменој форми и затворен.

Позив се примењује према окривљеном који се налази на слободи у циљу обезбеђења његовог присуства у кривичном поступку. У зависности од стадијума кривичног поступка позив окривљеном упућује јавни тужилац или суд. За разлику од претходног, нови Законик о кривичном поступку разликује три врсте позива, односно позивања:

1. позивање окривљеног,

2. позивање других учесника кривичног поступка,

3. позивање јавним огласом.

Сврставање позивања других учесника поступка међу мере, којима се пре свега, обезбеђује присуство окривљеног у кривичном поступку, а не уређивање примене и осталих мера према тим лицима, сматра се добрим решењем само из разлога што се тиме стварају услови за несметано вођење кривичног поступка. Осим тога, новина је и то што се позивање врши и путем јавних огласа, што се једино може оправдати тиме што се на тај начин може доћи до ,,потенцијалних сведокa’’, али како законодавац говори о најнижем степену сумње у односу на кривично дело, пре свега омогућава прикупљање обавештења од грађана која имају сазнања о учиниоцу и околностима догађаја.

Окривљени се позива достављањем затвореног писменог позива који садржи:

1) назив органа поступка који позива, 2) име и презиме окривљеног, 3) законски назив кривичног дела које се окривљеном ставља на терет, 4) место где окривљени има да дође, 5) дан и час кад треба да дође, 6) назначење да се позива у својству окривљеног и упозорење да ће у случају недоласка бити примењена тежа мера, 7) службени печат, 8) име и презиме јавног тужиоца, односно судије који позива. Уколико се окривљеном први пут упућује позив, поучиће се о томе да има право да узме браниоца који може присуствовати његовом саслушању, о дужности да обавести орган поступка о промени адресе пребивалишта и боравишта. као и о посебним правилима везаним за достављање писмена за окривљеног. Наиме, прави се разлика у зависности од тога да ли је окривљени сам изабрао браниоца или му је он додељен од стране суда по службеној дужности. Ако је окривљени овластио браниоца пуномоћјем за пријем писмена од чијег достављања тече рок за изјављивање правног лека, сматра се да је достављање извршено предајом писмена адвокатској канцеларији. Међутим, окривљеном ће се поставити бранилац по службеној дужности док не обавести суд о новој адреси, ако се достављање пресуде којом је изречена кривична санкција која се састоји у лишењу слободе не може извршити на адресу о којој је суд обавештен. У случају да се окривљени услед болести или неке друге неотклоњиве сметње не може одазвати на позив, саслушаће се у месту где се налази или ће му се обезбедити превоз до зграде органа поступка или другог места где се радња предузима.

Посебан упозоравајући елемент садржи позив који се први пут упућује окривљеном и у њему се он поучава о праву да узме браниоца који може присуствовати његовом саслушању.

ДОВОЂЕЊЕ

Довођење представља другу меру која се може применити према окривљеном ради обезбеђења његовог присуства у кривичном поступку, с тим што морају бити испуњени одређени материјални и формални услови. Материјини услов је да се окривљени не одазове на позив, а свој изостанак не оправда, ако избегава пријем позива, односно није било могуће извршити уредно достављање позива, или је донето решење о притвору. Формални услов односи се на постојање одлуке која се доноси у форми наредбе од стране надлежног државног органа, што зависно од фазе поступка могу бити јавни тужилац или суд.

За довођење окривљеног се издаје наредба у писменом облику, чији су обавезни елементи: име и презиме окривљеног који се има довести, место и година рођења, законски назив кривичног дела које му се ставља на терет уз навођење одредбе кривичног закона, разлог због кога се наређује довођење, службени печат и потпис јавног тужиоца или судије који наређује довођење. Наредбу извршава полиција, с тим што ако је реч о припадницима полиције, војним лица, припадницима Безбедносно- информативне агенције, Војнообавештајне агенције или службе за обезбеђење завода у којем су смештена лица лишена слободе, извршава је њихова команда, односно завод. Оно што је карактеристично за ову меру јесте то што она представља вид процесне принуде, која у зависности од тога да ли се окривљени противи да пође са службеним лицима која треба да га доведу или не, може бити само могућа или сасвим реална.

Околности о којима полиција мора да води рачуна

Сем у посебним околностима, довођење се обавља између 6 ујутру и 10 увече. Притом, службеници полиције морају да узму у обзир обавезе особе коју доводе. Тако, неће бити доведене особе које обављају послове који не смеју да се прекидају, све док се не нађе неко ко може да их замени. У случају да се старате о деци или неком другом ко не може да се стара сам о себи, полицајац ће прво покушати да обезбеди да бригу о тој особи преузме неко од Ваших чланова породице, а ако то није могуће, обавестиће центар за социјални рад.

Поред тога, полиција мора да води рачуна о Вашем здравственом стању. Неће бити доведене особе којима би то знатно погоршало здравље, нити особе које се отежано крећу због болести, изнемоглости или трудноће.

Такође, посебно се води рачуна о приватности малолетника. Лица испод осамнаест година приводе полицајци у цивилу, у неозначеним возилима, осим када постоје услови за довођење без налога, у ком случају то могу да ураде и униформисани полицајци.

Права доведеног лица

Пре свега, имате право да Вас обавесте о разлозима довођења, и о Вашим правима, на језику који разумете. Морају да Вам нагласе да немате обавезу да дајете изјаве или одговарате на питања, а да све што полицијским службеницима кажете може да буде употребљено против Вас у судском или другом поступку. Уколико Вам је неопходна медицинска помоћ, полицајци су дужни да Вам је обезбеде без одлагања.

Такође, имате право да о довођењу обавестите свог браниоца, и да захтевате његово присуство. Имате право и да о томе где се налазите и шта се догодило буде обавештен члан Ваше породице, или неко друго лице по Вашем избору. Ако сте страни држављанин, можете да тражите да се обавести амбасада Ваше државе, а ако сте избеглица или немате држављанство, имате право да захтевате да се контактира релевантна међународна организација.

У случају да се старате о детету или неком другом, имате право да ступите у контакт са центром за социјални рад, или некиме кога познајете ко може да им обезбеди бригу.

Ако полицијски службеници приликом довођења не буду поступали по наведених правилима, имате право да покренете поступак пред надлежним полицијским или правосудним органима ради испитивања законитости довођења или надокнаде штете, и о томе полиција приликом самог довођења мора да Вас обавести.