Сведок и обавеза сведочења у кривичном поступку
Сведок је
физичко лице коме је познато нешто о чињеницама које се утврђују у кривичном
поступку. То лице није окривљено. Појам сведочења може се одредити као
својеврсна изјава лица дата судији у току поступка о опажању чињеница из
прошлости. За сведоке се често каже да су лично средство у доказном поступку.
Саслушање сведока је сложена радња која захтева стручност и прецизност судије,
познавање психологије.
Предмет
сведочења је догађај из прошлости који даје сведок, а тиче се кривичног дела и
учиниоца. Сведок сазнаје догађај потпуно или делимично, што произилази да
судија има задатак да издвоји информације које су битне за конкретан кривични
поступак.
Особеност
сведока може имати свако лице, независно од његових карактеристика (физичких и
психичких) и старости. Оно то може стећи само ако је у могућности да опази
конкретне чињенице и да их касније у поступку изнесе (путем сећања). Узраст
лица није од важности, па се у том својству могу јавити и малолетна и пунолетна
лица. Такође, као сведоци могу бити испитана деца, с тим што је ово условљено
њиховом развијеношћу и природи ствари о којој треба да сведоче.
Као један од критеријума за поделу јесте начин сазнања чињеница. По томе имамо сведоке који из сопственог опажања, значи непосредно имају обавештења о чињеницама релевантним за цаусу цриминалис – прави сведоци и лица која су до тих чињеница дошла на посредан начин – сведоци по чувењу.
Одазивање
позиву суда је дужност сваког лица које суд позива за сведока. Сведок може бити
лице које одреди суд, независно од тога да ли има сазнање о конкретној ствари.
Позивање сведока врши се достављањем писменог позива где се наводе име и
презиме, занимање, време и место доласка, предмет о коме се позива и означава
се да се позива у својству сведока.[5] У закону је предвиђена санкција, ако
сведок прекрши ове дужности. Могу се применити две санкције: 1.) принудно
довођење, 2.) новчана казна до 100.000 динара. Пре него што сведок да свој
исказ постоји дужност заклетве која је данас обавезна (раније факултативна).
Сведок заклетвом потврђује да ће говорити истину и да неће ништа прећутати о
кривичној ствари (члан 106 став 3). Заклетва се полаже усмено читањем текста.
Лица која не полажу заклетву су она која нису пунолетна у моменту испитивања,
душевно оболела лица и она за које постоји основана сумња да су изврсила или
учествовала у извршењу кривичног дела за које се испитују.
Након
давања заклетве лице које је одређено као сведок може дати исказ. Сведок је
дужан да пред судом изнесе све чињенице које су му познате, али истовремено је
обавио дужност изјашњавањем да о томе не зна ништа. Сведок је дужан да суд
обавести о промени адресе и боравишта и ово је дужност посебне врсте која се
односи на сведоке.
Дужност
давања истинитог исказа заузима једно од важнијих места у корпусу дужности
сведока. На основу њега сведок ће изнети чињенице о кривичној ствари по своме
сећању. Појам истине у овом називу је више субјективан него објективан. Сведок
у току саслушавања може изнети нетачне чињенице из разлога заборавности, лошег
преношења информација, као и погрешног памћења. Нетачност треба разликовати од
лажног исказа који нема никакву вредност за поступак, док у КЗРС представља
кривично дело.кривично дело.
Како
изгледа поступак саслушавања сведока у кривичном поступку?*
Заклетва је
обавезна у кривичном поступку. Малолетни сведоци и сведоци који због душевног
стања не могу да схвате значај заклетве, изузети су од полагања заклетве у
кривичном поступку. Када Вас суд прозове и приступите сведочењу, прво ће Вас
идентификовати, а потом је у обавези да Вам саопшти сва права која имате у
поступку.
Након тога,
полажете заклетву која гласи:
„Заклињем
се својом чашћу да ћу о свему што будем питан говорити само истину и да ништа
од онога што ми је познато нећу прећутати.“
Суд ће Вас
затим позвати да усмено изнесете све оно што Вам је познато о предмету суђења.
Свој исказ износите неометано, али је битно да знате да Вам судија може
постављати потпитања ради разјашњења битних чињеница и да може усмеравати
сведочење на оно што је важно за конкретан предмет.
У кривичном
поступку постоји основно и унакрсно испитивање. Основно испитивање значи да Вам
питања поставља страна која је и предложила да будете испитани. Унакрсно
испитивање врши супротна страна и по правилу има за циљ да оспори Ваше
сведочење, тачније, оповргне неку чињеницу о којој сте се изјашњавали. Стога је
веома битно да останете мирни, концентрисани и да дајете прецизне одговоре
приликом унакрсног испитивања. Битно је да знате да увек можете тражити
појашњење питања уколико нисте сигурни да сте га разумели. Никада не треба да
се изјашњавате о чињеницама у које нисте сигурни, јер то може довести до
озбиљних последица или довести у питање веродостојност Вашег исказа.
Шта ако не
желим да одговорим на одређено питање?
И када
нисте ослобођени дужности сведочења, не морате одговарати на питања ако бисте
одговором изложили себе или блиска лица (лице с којим живите у браку,
ванбрачној или другој трајној заједници живота, сроднике по крви у правој
линији, у побочној линији до трећег степена и сроднике по тазбини до другог
степена закључно, усвојеника и усвојитеља) тешкој срамоти, знатној материјалној
штети или кривичном гоњењу. Саслушан сам као сведок.
Због чега
ме поново зову?
Уколико се
Ваш исказ разликује од исказа других сведока, морате знати да суд може
спровести суочење. Суочење је дијалог који водите пред судом с другим лицем, с
циљем да докажете да је Ваш исказ истинит. Суд своје уверење у вези са суочењем
гради на основу Ваше аргументације, држања и гестикулације. Стога је јако битно
да останете доследни у свом исказу, гледате у очи лице с којим се суочавате и
да покажете непоколебљивост.
Обавеза сведочења у кривичном поступку
Дужност
сведочења је правна, али и морална обавеза. Свако лице које се позива као
сведок дужно је да сведочи, осим ако је реч о лицу које не сме сведочити о
одређеним питањима, или ако је сведок по закону ослобођен обавезе сведочења (с
тим да може да сведочи ако то хоће).
Поред обавезе сведочења посебно је прописана и обавеза одазивања на позив за сведочење. Лице које је уредно позвано а које не дође и изостанак не оправда, може бити принудно доведено или кажњено од стране суда са до 100.000 динара, односно са до 150.000 динара, ако одбија да сведочи. Казна од 100.000 динара је предвиђена и за сведока који се без одобрења удаљи са места где треба да буде испитан.
О жалби
против решења којим је изречена ова казна одлучује судско веће, с тим да жалба
не задржава извршење решења.
Од обавезе
сведочења пред судом у кривичном поступку треба разликовати информативни
разговор са полицијом или тужиоцем у предистражном поступку. За разлику од
сведочења пред судом, пружање обавештења у овој фази поступка је добровољног
карактера и нема доказни значај.
Искључење од обавезе сведочења
Суд ће
спречити сведочење ако би се њиме повредила дужност чувања тајног податка или
дужност чувања професионалне тајне.
У првом
случају сведочење се може дозволити тек када надлежни орган опозове тајност
податка или ослободи сведока ове дужности, а у другом ако је дужност чувања
професионалне тајне уклоњена прописом или изјавом лица у чију је корист
установљена.
Искључен од
дужности сведочења је и бранилац окривљеног, о ономе што му је окривљени
поверио као браниоцу.
Изузетно,
на предлог окривљеног или његовог браниоца суд ипак може одлучити да испита
лице које је искључено од дужности сведочења.
Лица која могу одбити сведочење
Дужност
сведочења нема особа са којом окривљени живи у браку, ванбрачној или другој
трајној заједници, сродник окривљеног по крви у правој линији, у побочној
линији до трећег степена закључно, сродник по тазбини до другог степена
закључно, и усвојеник и усвојитељ окривљеног.
Суд је
дужан да ова лица, пре испитивања или чим сазна за однос према окривљеном,
упозори да не морају да сведоче, и упозорење и одговор се уносе у записник.
Осим ако то
сам окривљени не захтева, малолетно лице које, с обзиром на узраст и душевну
развијеност, није способно да схвати значај права да је ослобођено од дужности
сведочења, не може се испитати као сведок.
Дужност да се говори истина
Давање
лажног исказа пред судом представља кривично дело, и на то ће сведок бити упозорен.
Сведок ће претходно бити опоменути да је дужан да говори истину и да не сме
ништа да прећути.
Сведок ће се такође упозорити да је дужан да обавести суд о промени адресе пребивалишта или боравишта.
Сведок ће
се упозорити и да није дужан да одговори на одређено питање ако је вероватно да
би тиме изложио себе или неко од горе наведених лица тешкој срамоти, знатној
материјалној штети или кривичном гоњењу. Ово упозорење ће се унети у записник.
Сведочење на коме се не може заснивати судска одлука
Ако је
сведок испитан о питањима по којима је искључена обавеза сведочења или ако лице
које је ослобођено од дужности сведочења није на то упозорено или се није
изричито одрекло тог права, или ако упозорење и одрицање није убележено у
записник, на исказу сведока не може се заснивати судска одлука.
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
________________________________
* Отворена врата правосуђа
Коментари
Постави коментар