Блог адвоката Зорана Ј. Минића

  Припремање кривичног дела Припремање кривичног дела може се вршити на различите начине. Код припремних радњи учинилац не предузима радњу извршења кривичног дела већ неке друге радње којима само олакшава извршење кривичног дела. У кривичном праву се, углавном, наглашава изузетност њиховог кажњавања и истиче да је то оправдано само када је у питању велика вредност заштитног објекта, високи интензитет његовог угрожавања и када се ради о умишљајном припремању (не може се нехатно припремати неко кривично дело). Кривични законик је начелно стао на становиште да за припремне радње не треба кажњавати, али код неких кривичних дела, због њихове тежине, прописано је кажњавање припремних радњи. Законодавац то чини на два начина, и то у оба случаја у посебном делу код појединих кривичних дела. Први начин је да поједине, одређене припремне радње пропише као самостално кривично дело (нпр. кривично дело прављење, набављање и давање другом средства за фалсификовање из члана 227. КЗ, договор за ...

  Постоји низ разлога због којих послодавац може отказати уговор о раду запосленом.   Међутим, ти разлози су изричито наведени у законима; послодавац не може изаћи из тих оквира и отказати уговор о раду произвољно, да претходно није утврдио постојање неког од њих. Ваша најважнија права у овој ситуацији су: Право да (са)знате своја права–иако је у овом односу послодавац тај који је објективно јачи, из угла права ви сте потпуно једнаки. Стога, ако нешто не желите да потпишете, не морате; Право на заштиту од отказа – послодавац у одређеним ситуацијама не може да вас отпусти (нпр. за време трудноће); Право на процедуру – отказ без икаквог образложења је забрањен, послодавац је по правилу дужан да спроведе одређену процедуру; Право на оправдани отказ – поред процедуре разлог за отказ мора бити објективно оправдан образложен и поткрепљен доказима – по правилу није довољно да једном не пошаљете извештај на време или да једном закасните на посао; Право на судску и заштиту ...

  Жртва (оштећени) је особа која је претрпела физичку, психичку емотивну или материјалну штету, која је директна последица кривичног дела. Жртве су и чланови породице лица чија је смрт последица извршеног кривичног дела и која су, услед смрти тог лица, претрпела штету. Данас је Међународни дан жртава. Поводом тога на свом блогу, поред сопственог осврта, објављујем текст на ту тему од Александра Трешњава, судије Вишег суда   у Београду и члана Управног одбора СЕПРИС.   Како заштитити жртве у кривичном поступку? Александар Трешњев Жртва кривичног дела је термин који се често колоквијално користи за појам који је у кривичном (процесном и материјалном) законодавству појам оштећеног. Поред тога што се ова два термина у потпуности не поклапају, у овом тексту користићемо се законским термином оштећени. Да би смо решили питање на који начин се оштећени може заштити у кривичном поступку, за почетак морамо утврдити шта се подразумева под овим појмом. Оштећени је лице чи...

  Сведок је физичко лице коме је познато нешто о чињеницама које се утврђују у кривичном поступку. То лице није окривљено. Појам сведочења може се одредити као својеврсна изјава лица дата судији у току поступка о опажању чињеница из прошлости. За сведоке се често каже да су лично средство у доказном поступку. Саслушање сведока је сложена радња која захтева стручност и прецизност судије, познавање психологије. Предмет сведочења је догађај из прошлости који даје сведок, а тиче се кривичног дела и учиниоца. Сведок сазнаје догађај потпуно или делимично, што произилази да судија има задатак да издвоји информације које су битне за конкретан кривични поступак. Особеност сведока може имати свако лице, независно од његових карактеристика (физичких и психичких) и старости. Оно то може стећи само ако је у могућности да опази конкретне чињенице и да их касније у поступку изнесе (путем сећања). Узраст лица није од важности, па се у том својству могу јавити и малолетна и пунолетна лица. Тако...

  Временско важење кривичног закона (чл. 5. КЗ)   Код временског важења кривичног закона важно је одредити када један закон ступа на снагу, а када престаје да важи. Кривични закон, као и други закони, ступа на снагу оног дана када је то у самом закону изричито прописано. Имајући у виду специфичност материје коју овај закон регулише то време је дуже него код осталих закона. Тај период који се оставља грађанима али и правосудним органима да се упознају са новим кривичним законом може бити дужи или краћи. Ако самим законом није одређено када закон ступа на снагу онда се примењује опште правило, тј. закон ступа на снагу осмог дана по његовом објављивању. У вези са ступањем на снагу новог кривичног закона једно од важнијих питања јесте који ће се закон применити ако је кривично дело учињено у време важења старог закона, а у време суђења важи нови. Опште правило истиче да се примењује закон који је важио у време када је кривично дело учињено. Од овог правила предвиђен је важан...