Блог адвоката Зорана Ј. Минића

  Условни отпуст Члан 46. (1) Осуђеног који је издржао две трећине казне затвора суд ће условно отпустити са издржавања казне, ако се у току издржавања казне тако поправио да се може са основом очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дело. При оцени да ли ће се осуђени условно отпустити узеће се у обзир његово владање за време издржавања казне, извршавање радних обавеза, с обзиром на његову радну способност, као и друге околности које указују да осуђени док траје условни отпуст неће извршити ново кривично дело. Не може се условно отпустити осуђени који је током издржавања казне два пута кажњаван за теже дисциплинске преступе и коме су одузете додељене погодности. (2) Уколико испуњава услове из става 1. овог члана, суд може условно отпустити осуђеног: - који издржава казну затвора од 30 до 40 година; - који је осуђен за кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом ...

  Златно правило ког се морамо придржавати када подносимо кривичну пријаву је да: „Не смемо лагати, јер лажно пријављивање представља кривично дело!“ Дакле, не смемо пријављивати неистините догађаје или као учеснике догађаја лица која нису у њима учествовала.   Кривична пријава Кривична пријава је основни извор сазнања о извршеном кривичном делу. Она представља писано или усмено обавештење којим одређени субјекти обавештавају надлежног јавног тужиоца о извршеном кривичном делу које се гони по службеној дужности (или по предлогу), наводећи и чињенице које потврђују основе сумње у односу на извршено кривично дело и његовог учиниоца. Дакле, кривична пријава представља акт обавештења јавном тужиоцу о кривичном делу и евентуалном учиниоцу. Јавни тужилац може да сазна за извршено кривично дело и непосредним опажањем, као и сваки други грађанин, а може да сазна за извршено кривично дело и јавним поговарањем. До сазнања о извршеном кривичном делу и извршиоцу, полиција и јавни ...

  Извори података - Увод Подаци и информације, као основни градивни елементи криминалистичке делатности, прикупљају се преко „ извора “ информација. Овај термин се употребљава да означи све путеве који воде до података. Прикупљање података представља основну криминалистичку делатност и сходно томе, сва дозвољена, расположива средства и методе треба да буду употребљене ка том циљу. У криминалистичкм раду се сусрећемо са различитим изворима информација. Широко је прихваћена подела извора на две основне групе: отворени извори информација и затворени извори информација . при чему се, као основни критеријум за поделу користе могућност и доступност извора за прикупљање информација. Отворени извори информација – н ајраспрострањенија и најједноставнија дефиниција отворених извора јесте она којом се под овим изворима подразумевају сви они извори информација који су јавно доступни. Као што се може видети из свих наведених дефиниција, спектар извора и информација које спадају у окв...