Блог адвоката Зорана Ј. Минића

  Устав Књажества Србије (слсрп. Уставъ Княжества Сербїе), познат као Сретењски устав, први је устав у Кнежевини Србији који је донет у Крагујевцу 1835. године. Устав је саставио Димитрије Давидовић. Уставом је извршена подела власти на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије и уставности. Власт чине кнез, државни совјет и народна скупштина. У данашње време, ова подела одговарала би председнику, влади и народној скупштини. Уставом је одређено да кнез и државни совјет деле извршну власт. Прокламована су права и слободе грађана, као што су: неприкосновеност личности, независност судства и право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, равноправност грађана, без обзира на веру и националност. Уставом су укинути ропство и феудални односи. Иако је донет од Велике народне скупштине и заклетвом потврђен од кнеза Милоша Обреновића устав је суспендован након свега 55 дана под притиском великих феудал...

  Предвиђеност у кривичном закону као обавезан елемент сваког кривичног дела готово увек значи и његову противправност. Према томе, противправност постоји уколико су остварена обележја бића кривичног дела, тј. битни елементи законског описа кривичног дела. С обзиром на то да се предвиђеност у кривичном закону и противправност по правилу подударају, поставља се питање зашто је противправност елемент у општем појму кривичног дела. Одговор на ово питање треба тражити у основама искључења противправности, тј. у ситуацијама када је једно дело у кривичном закону предвиђено као кривично дело али упркос томе није противправно. Основи искључења противправности прописани Кривичним закоником су нужна одбрана, крајња нужда и дело малог значаја. Постојање противправности се претпоставља, а само уколико околности указују на неки основ искључења противправности, она се мора утврђивати. Постоје и основи искључења противправности који нису предвиђени Кривичник закоником већ произлазе из других проп...

Аутор:Даниела Илић Красић N1 Ако је рачун плаћен - нико не сме да вам га наплати дупло. Ако је, међутим, дуг за неку комуналну услугу застарео, а поверилац преко извршитеља ипак покуша његову наплату, за дужника је важно да на време уложи приговор, што значи - у року од осам дана од дана пријема решења извршитељ а. У противном, за дужника - нема спаса. Саговорници портала Н1 - адвокат Светлана Павловић из Београда и Младен Алфировић, правни саветник Националне организације потрошача Србије, објашњавају како треба да поступе потрошачи када извршитељ крене у принудну наплату плаћених или застарелих дугова. Рачуни за комуналне услуге застаревају у року од годину дана. Дешава се да поверилац – неко јавно комунално предузеће, мобилни оператор, Електропривреда… крену у принудну наплату преко јавних извршитеља у случајевима када је дуг плаћен, а много чешће када није,  али је за наплату – застерео. Дуг је плаћен, потрошач на време добија решење извршитеља Када потрошач уредно намирује дуг...

  Уколико дође развода брака, увек се намеће питање коме ће припасти старатељство над дететом или децом. Због овог питања, бракоразводна парница може да се одужи, а у причу се укључује Центар за социјани рад. Зато Породични закон нуди најбоље решење за дете - заједничко старатељство.   Заједничко старатељство Заједничко старатељство подразумева заједничке договоре Вас и бившег партнера о свим важним питањима везаним за живот детета. Бићете у честим контактима због важних догађаја у животу детета, као и о свим променама (школа, вртић, лоше оцене). Заједничко старатељство подразумева и свакодневне договоре око обављања дужности попут одвођење детета у вртић или школу, на спорта или   друге активности. Зато је веома важно да се родитељи сами договоре, односно да сачине споразум на који начин ће вршити родитељско право. Саставни део споразума о заједничком извршавању родитељског права јесте где ће живети дете, односно које ће му бити место пребивалишта. У Закону је јеса...