Блог адвоката Зорана Ј. Минића

  The Code of Criminal Procedure (CCP) defines a number of rights that the legislator recognizes to the defendant, the most important of which are those contained in Article 14, which foresees the obligation of the court to conduct the procedure without delay. Detention is not a punishment. Detention is a measure to ensure the presence of the defendant and the court should apply this measure only if the purpose (presence of the defendant) cannot be achieved by another measure. The Constitution of the Republic of Serbia provides that "Generally accepted rules of international law and confirmed international treaties are an integral part of the legal order of the Republic of Serbia and are directly applicable." Among other things, Serbia has signed and ratified the European Convention on the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms as well as the protocols that belong to it. This convention provides for the establishment of the European Court of Human Rights, who...

  Акушерско насиље у Србији донедавно је било табу тема па чак и проблем који је за велики део јавности био непознаница. Извештај "Третман жена у гинеколошко-акушерским установама" додатно расветљује овај важан друштвени проблем и открива стравична искуства 200 жена на порођају. Извештај су саставиле колегинице, адвокатице Марина Мијатовић, Јелена Станковић и Ивана Соковић Крсмановић и у том извештају се наводи да су случајеви тих жена потврда је је акушерско насиље системски проблем, као и да пракса показује да су жртве злостављања не само жене односно породиље већ и бебе. “Ниједна жена која борави у гинеколошко-акушерској установи не може бити само број или дијагноза, она је људско биће које мора имати хуман медицински третман , без злостављања и уз поштовање личности”. Тим речима почиње извештај о третману жена у гинеколошко-акушерским установама адвокаткиња Марине Мијатовић, Јелене Станковић и Иване Соковић Крсмановић. У Републици Србији жене су доживљавале 16 врс...

  Прекршаји представљају блаже повреде јавног поретка у областима саобраћаја, јавног реда и мира, пореза, финансија, царина, радних односа, заштите на раду, информација од јавног значаја, екологије и другим областима. Прекршајни поступак се покреће захтевом за покретање прекршајног поступка који подносе овлашћени предлагачи – органи управе, овлашћени инспектори, јавни тужилац, органи и организације које врше јавна овлашћења, као и оштећени. У прекршајном поступку као прекршајне санкције изричу: 1) казне, 2) казнени поени, 3) опомена, 4) заштитне мере и 5) васпитне мере. Закон о прекршајима („Сл. гласник РС“, бр. 65/13, 13/16, 98/16, 91/19 и 91/19 – ЗОП) предвидео је правнички институт „споразум о признању прекршаја“ који је детаљно регулисан. Споразум о признању прекршаја је у потпуности заживео у судској пракси.   Закључивање и садржина споразума Споразум о признању прекршаја се закључује на предлог подносиоца захтева (што је ређи случај) или на предлог окривљен...

  Као санкција за извршен прекршај могу да Вам буду изречене новчана казна, казна затвора, рад у јавном интересу и различите заштитне мере: забрана приласка некоме или нечему, управљања моторним возилом или одузимање предмета којим је извршен прекршај. За малолетнике су предвиђене посебне, блаже, санкције. Суд их, на пример, може обавезати да се извине, надокнаде штету у оквиру својих могућности или да се учлане у неку секцију у школи. Новчана казна коју не платите у року може да се претвори у казну рада у јавном интересу, а обе могу да се замене и казном затвора. Предвиђене казне суд може да Вас ослободи, да је ублажи, или да Вам уместо ње изрекне само опомену. Све ове казне неко време остају забележене у бази санкција Министарства правде, заједно са Вашим личним подацима. За неплаћене новчане казне постоји посебан регистар.   Новчана казна У прекршајном поступку постоје две врсте новчаних казни. За неке прекршаје су казне одређене у фиксном новчаном износу, и њих на ли...

  Недостојност за наслеђивање је установа наследног права чијим наступањем одређено лице по сили закона (ex lege) губи право на наслеђивање. За разлику од неспособности за наслеђивање овде се губитак могућности за наслеђивање везује за кривицу лица. Недостојност делује без обзира на основ позивања на наслеђе (лице не добија ништа ни по закону ни по тестаменту). Различита национална права предвиђају различите разлоге за недостојност. Недостојност за наслеђивање у праву Србије Закон о наслеђивању Републике Србије је недостојност за наслеђивање регулисао на следећи начин: Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања (недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца, или је то покушао; 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове завештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; 3) онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или...

  Када кажемо да је неко под старатељством, то значи да се сматра да та особа није способна да одлуке о свом животу доноси сама, већ то уместо ње мора да ради неко други — старатељ. Разлог неспособности за одлучивање може бити то што је особа малолетна, али под старатељство мора бити стављена и пунолетна особа ако због болести или ометености у развоју није у стању да нормално расуђује, а тиме ни да штити своја права и интересе, па је одлуком суда делимично или потпуно лишена пословне способности. О деци која живе с родитељима старају се њихови родитељи. Старатељство над децом је емотивно најосетљивије питање у току развода брака или престанка ванбрачне заједнице.   Старатељство над децом после развода Ако су супружници заједнички дошли до одлуке да се разведу споразумно, у споразуму су навели и коме припада старатељство, односно вршење родитељског права. У споразуму се такође наводи начин одржавања личних односа детета и родитеља са којим не живи, као и висина допр...